Teror na poslu

Ponižavaju  čoveka, višegodišnje iskustvo i volja za rad će se naći u kontejneru. Nikogovići se prave  važim, i jedina stvar što me sprečava da bilo šta preduzmem protiv njih je činjenica da ću bez njih polako umreti od gladi.Sad krećem na poštu sa 14 cv-jem, koje ću poslati firmama koje sam izabrao nasumice. Žalosno je što nakon 20-30 radnog staža čovek sa mojim iskustvom ne može da nađe odgovarajući posao. Ko zna da li ću uopšte naći posao, kolika će mi biti plata, i kada ću dobiti prvu platu. Živimo u apsolutno problematičnom svetu. Zdravlje moramo čuvati, moramo živeti bez stresa, a to, priznajte, nije lako.

 Čovek celoga dana razmišlja od čega će uplatiti račune, šta da proda da bi došao do malo para. Većina nas je već potrošila ušteđevinu, ali para ni dalje nema na vidiku, a ni posla. Nervozan sam, koristim  sedative (nažalost), sve više i više, gubim svoje znanje koje sam godinama i godinama sticao...

Ovo je začarani krug, od čega ću pre ili kasnije poludeti. Barem je ovo  sigurno.

Izgledi mi baš nisu ružičasti.